Na obali jednog nemirnog mora,
u jesen, godine neke daleke,
kada se na nebu gasila
zadnja sunceva iskra,
a na zemlji polako zamiralo sve,
njih dvoje su,
u jesen svojih zivota,
pronasli jedno novo svitanje,
svitanje svojih zora.
A onda je dosla zima,
neminovna, teska i duga,
i njih dvoje su usnuli svoj zimski san.
Dok su…
 |
U jesen zivota
|
neko...
neko joj je jednom rekao: tako sam sam otkad je u nepovrat otisla ona. i suza mu je potekla. ti neznas kako je ujutru buditi se, kada u tvoj zamagljen pogled od sna nema nje da se zagleda duboko i svojim pogledom sjajnim ti izbistri vid, svojom reci vrelom ti razbistri um, svojim rukama neznim ti probudi cula. ti neznas kako je kada prvu jutarnju pijes, a njen miris ne osecas u mukloj tisini sobe,…
|
